Luka je već bio tu, ali su neke njegove kolege bile sprečene da dođu, pa je u hodu rešavao šta dalje. Tatjana je dobila raspored u našem hotelu, pa je ona odmah upućena na recepciju. Zatim je Luka odlučio da najpre odvede Kristinu, Aleksandra i Nikolu do njihovog hotela koji je 15-ak minuta peške udaljen od našeg gde smo smešteni. Sa njima su krenule i naše nastavnice, Ljiljana i Irena, kao i Balkiza, Staša i Milica. Nakon malo dužeg čekanja jer je bila gužva u hotelu, prva tri učenika je primio njihov mentor. Kasnije popodne kada su ovo troje završili smenu saznali smo da su njihova zaduženja bila u kuhinji i restoranu.

 

Ostatak prethodne grupe je onda krenuo ka Malagi. Put je vodio do železničke stanice La Kolina na kojoj staje voz za Malagu (centar). Luka je svima objasnio kako se koristi voz, karta, red vožnje. Za nekih 20-ak minuta grupa je stigla u centar Malage.

​

Prvo su otpraćene Milica i Staša, a onda i Balkiza na svoja radna mesta. Sve tri su dobile iformacije o radnom vremenu, uniformama, zaduženjima. Rečeno im je da će od narednog dana krenuti sa obavezama tako da su se nakon toga vratile sa svojim nastavnicima nazad u hotel. Luka se pozdravio i otišao u svoju kancelariju.

Što se tiče drugih učesnika prvi dan su započeli na sledeći način: Saru je Đulija odvela do hotela koji je udaljen oko 40 minuta, i do njega se stiže busom M123. Pošto nije bilo nešto potpisano od papira rekli su joj da će početi sa praksom za neki dan. Natašu i mene, Milu, otpratila je Ola. Do tog hotela nam je trebalo sat vremena da stignemo, što peške, a što busom M110. Kada smo stigle, rečeno nam je da naš mentor nije tu, i neka radnica nas je odvela u prostor gde se peru  posteljina i peskiri,gde nam je radnik hotela pokazao kako se uključuju mašine za pranje.