Rano ujutru nakon okupljanja na parkingu kod tvrđave krenuli smo minibusom ka Budimpešti. Tokom vožnje pokušavali smo da zaspimo, ali je uzbuđenje bilo preveliko, pa smo svaki čas gledali kroz prozor i na sat, i mislili „kada ćemo stići bar do Budimpešte... Odatle nas deli još samo jedan let do tog nama čarobnog mesta – Malage“. Iz Budimpešte smo imali let za Malagu u 14:10. Pošto smo stigli dosta ranije jer nije bilo gužve na granici, imali smo vremena da šetamo i upoznamo aerodrom. Za većinu nas je ovo prvo iskustvo sa ovakvim okruženjem.

​

Osećali smo uzbuđenje i blagu tremu. Sve vreme su mi se vrtele razne misli po glavi: „Tatjana, Nataša, Milica, Staša, Kristina, Sara, Mila, Balkiza, Aleksandar i Nikola, da li smo mi svesni kakvu grupu činimo? – Grupu mladih i pouzdanih ljudi, dece, učenika, spremnih za nove stvari, za nove izazove, za nova iskustva! Koliko je ljudi samo nama dalo poverenje za učešće u ovom projektu... - Roditelji, nastavnici, škola, partner iz Španije Euromajnd, Evropska unija!“

 

Let avionom je stvarno jedno posebno iskustvo, ali mislim, da smo ga svi doživeli pozitivno i bez neke bojazni.